1603

Ovo je članak o godini 1603.
Milenijum: 2. milenijum
Vjekovi: 16. vijek – 17. vijek – 18. vijek
Decenija: 1570-e  1580-e  1590-e  – 1600-e –  1610-e  1620-e  1630-e
Godine: 1600 1601 1602 – 1603 – 1604 1605 1606
James VI i I - početak personalne unije i ujedinjavanja Engleske i Škotske
1603. po kalendarima
Gregorijanski 1603. (MDCIII)
Ab urbe condita 2356.
Islamski 1011–1012.
Iranski 981–982.
Hebrejski 5363–5364.
Bizantski 7111–7112.
Koptski 1319–1320.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat 1658–1659.
• Shaka Samvat 1525–1526.
• Kali Yuga 4704–4705.
Kineski
• Kontinualno 4239–4240.
• 60 godina Yin Voda Zec
(od kineske Ng.)
Holocenski kalendar 11603.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1603 (MDCIII) bila je redovna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u subotu po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

Događaji

  • 6. 1. - Spahijska pobuna u Carigradu zbog lošeg vođenja rata protiv Dželalijskih pobunjenika, tokom sastanka sa sultanom Mehmedom III ubijeni Gazanfer-aga i Osman-aga, vođe belih odn. crnih evnuha; bivši zamenik vezira Saatči Hasan-paša se spasio obelodanjivanjem pisma kojim je Safiye Sultan zabranila informisanje sultana[1].
    • Zatim se pobunili janičari na zimovniku u Beogradu, krenuli na Stambol i razbili spahije[2].
  • januar, krajem - Mlečani zauzeli dubrovačko Lastovo (do 1606)[3].
  • 25. 2. - Holandsko-portugalski rat: Holandska istočnoindijska kompanija zarobila kod Singapura portugalsku karaku Santa Catarina sa bogatim tovarom.
  • ožujak - Anadolski pobunjenik Deli Hasan Karajazidži postavljen za beglerbega u Bosni[3]; on kreće da ratuje u Ugarskoj a u Bosnu šalje ćehaju[4].
  • mart - Pobuna u Baliću kod Klisa kada je Mehmed-begova pratnja napala žene - skoro sva pobijena. U buni su učestvovali i neki muslimani, ali ubrzo je ugušena a Mehmed-beg postao bosanski paša[5].
    • U sledećih dvadesetak godina iz Dalmacije se iselilo možda 10.000 kuća, što obuhvata i Bunjevce; opusteće manastiri Dragović i Krupa[3].
  • 24. 3. - Umrla kraljica Engleske i Irske Elizabeta I., nasleđuje je rođak i kralj Škotske James I Stuart, čime nastaje personalna Unija kruna.
Tokugawa Ieyasu
  • 24. 3. - Tokugawa Ieyasu dobio od cara titulu šogun, čime počinje Tokugawa šogunat (Edo period) do 1868.
  • 31. 3. - Mellifontski ugovor okončava Devetogodišnji rat u Irskoj, Hugh O'Neill, Earl of Tyrone se potčinio engleskoj kruni.
  • april - Mózes Székely digao pobunu u Erdelju protiv tiranskog habsburškog generala Giorgia Baste, u maju se proglasio za kneza (njegovi tatarski saveznici su brutalni, napada ga vlaški vojvoda Radu Șerban).
  • april - Uskoci opljačkali sela oko turskog Herceg Novog[5].
  • 30. 4. - Tomo Erdedi na saboru prihvatio čast kapetana kraljevstva[6].
  • maj - Uskoci opljačkali okolinu Zadra, na Murteru vratili Turcima imovinu u zamenu za 500 talira; slede napadi na okolinu Makarske, dolinu Neretve i oko Šibenika[5].
  • Iza 14. 5. - Umjesto Ivana Sigismunda Herbersteina novi general slavonske krajine je barun Sigismund Fridrik Trautmansdorf[7].
  • 17. 7. - Umro erdeljski knez Mózes Székely, biće biran Gabrijel Betlen[8].
  • 19. 7. - Walter Raleigh uhapšen zbog umešanosti u tzv. Glavnu zaveru protiv kralja Jamesa.
  • 25. 7. - James I krunisan za engleskog kralja.
  • kolovoz - Brojni trgovci iz Srbije i Bosne bježe u Split usljed pljačkanja Deli Hasanovog ćehaje[4].
  • 5. 9. - Na erdeljskom saboru u Devi Giorgio Basta proglasio sve okupljene plemiće za izdajnike za šta je kazna smrt i konfiskacija[8].
  • septembar - Vreme nevolja: kod Moskve razbijena ustanička vojska atamana Hlopka.
  • 29. 9. - Russworm razbio Turke na velikom dunavskom otoku kod Budima (Deli Hasan izgubio većinu ljudi), ubrzo zatim osvaja tvrđavu Hatvan[6].
  • 4. 10. - Pogubljen veliki vezir Jemišči Hasan-paša.
  • oktobar - Pobuna Sangleya (Kineza) na Filipinima brutalno ugušena.
  • 21. 10. - Osmansko-safavidski rat (1603-1618): Abas Veliki povratio Tabriz posle 18 godina osmanske vlasti; zimovaće u Jerevanu[9].
  • jesen - zima - Deli Hasan došao u Banju Luku, proganja Bosance jer su otjerali njegovog pouzdanika, na šta ovi dižu bunu i proglašavaju Sefer-bega za pašu[4].
  • 22. 12. - Mladi Ahmed I je novi osmanski sultan - prekida s običajem bratoubistva pod uticajem majke Handan Sultan, kraj uticaja njegove moćne babe Safiye Sultan. Njegov stariji brat Šehzade Jahja će do smrti 1649. pokušavati da se domogne prestola.

Tokom/tijekom godine

Orion iz Uranometrije
  • Uskoci napadaju turske posede od Like do Boke Kotorske.
  • Rumuni i Srbi pod vođstvom Deli Marka suzbili Mojsija Sekelja u Erdelju[3].
  • Dukađinci se ponovo digli protiv Turaka[3].
  • Zbog doseljenih "Rašana" traje spor između Zrinskih i Frankopana s jedne i generala Kisela i nadvojvode Ferdinanda s druge strane[7]; General Kisel tvrdi nadvojvodi da ima pravo na frankopanska imanja oko Ogulina jer je na njima na svoj trošak naselio "vlahe" (spor kasnije rešen u korist Frankopana)[10].
  • Šimun Bratulić imenovan za zagrebačkog biskupa (do 1611).
  • Richard Knolles objavio Generall Historie of the Turkes: među Srbima se još uvek pevaju pesme o despotu Đurđu kao o "opakom" despotu[11].
  • Johann Bayer izdao zvezdani atlas Uranometria, prvi koji opisuje celu nebesku sferu.
  • U Rimu osnovana Accademia dei Lincei, prva akademija nauka u Italiji.
  • Marin Getaldić izvodi pokuse.
  • Osmansko carstvo: sultan Mehmed III ubio najstarijeg sina Mahmuda, janičari opljačkali Damask.
  • Sasvim napušten Cesargrad, nakon izgradnje Novih Dvora Klanječkih.
  • Samuel de Champlain prvi put bio u Kanadi, u krznarskoj ekspediciji François Gravé Du Ponta.
  • Ruska glad (1601-03).
  • Zbačen etiopski car Jakob, postavljen Za Dengel.
  • Sijamsko-kambodžanski rat: sijamski car Naresuan postavio marionetu za vladara Kambodže.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1603.

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1603.

Reference

  1. ↑ Encyclopedia of the O. E., p. 369
  2. ↑ History of the Ottoman Empire..., p. 186
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Vladimir Ćorović, Preokret u držanju Srba, rastko.rs (pristup. 1.9.2013)
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Klaić, 442
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Istorija s. n., 312
  6. ↑ 6,0 6,1 Klaić, 440
  7. ↑ 7,0 7,1 Klaić, 441
  8. ↑ 8,0 8,1 Klaić, 444
  9. ↑ Iran and the World in the Safavid Age, Willem Floor, Edmund Herzig, Iran Heritage Foundation, p. 93 (Google Books)
  10. ↑ Historija n. J., 706
  11. ↑ Milorad Pavić, Усмена књижевност у време барока (до 1774), rastko.rs
Literatura
  • Vjekoslav Klaić, Svezak treći: dio prvi..... Prva knjiga: Doba kraljeva Ferdinanda I., Maksimilijana i Rudolfa (1527-1608) (archive.org)
  • Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5
  • Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
  • Encyclopedia of the Ottoman Empire, Gábor Ágoston, Bruce Alan Masters (Google Books)
  • History of the Ottoman Empire and Modern Turkey: Volume 1, Empire of the Ghazis, Stanford J. Shaw (Google Books)
1603 na Wikimedijinoj ostavi