Azot-pentoksid

Nitril nitrat
IUPAC ime
 
Dinitrogen-pentoksid
Drugi nazivi Azot (V)-oksid
Identifikacija
CAS registarski broj 10102-03-1 DaY
PubChem[1][2] 66242
ChemSpider[3] 59627 DaY
MeSH Dinitrogen+pentoxide
ChEBI 29802
Jmol-3D slike Slika 1
SMILES

[O-][N+](=O)O[N+](=O)[O-]

InChI

InChI=1S/N2O5/c3-1(4)7-2(5)6 DaY
Kod: ZWWCURLKEXEFQT-UHFFFAOYSA-N DaY

InChI=1/N2O5/c3-1(4)7-2(5)6

Svojstva
Molekulska formula N2O5
Molarna masa 108.01 g/mol
Agregatno stanje bela čvrsta supstanca
Gustina 2.05 g/cm3, osnovno
Tačka ključanja

32.4 °C sublimira

Rastvorljivost u vodi reaguje dajući azotnu kiselinu
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) planarni, C2v (aproksimativno D2h)
N–O–N ≈ 180º
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −43.1 kJ/mol (s)
+11.3 kJ/mol (g)
Standardna molarna entropija So298 178.2 J K−1 mol−1 (s)
355.6 J K−1 mol−1 (g)
Opasnost
EU-indeks Nije na listi
Opasnost u toku rada jak oksidant, stvara jaku kiselinu u kontaktu sa vodom
NFPA 704
0
3
0
OX
Tačka paljenja ne gori
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja-
azotni oksidi 		N2O
NO
N2O3
NO2
N2O4
Сродна једињења Azotna kiselina



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Azot-pentoksid je oksid azota hemijske formule N2O5, gde je oksidacioni broj azota +5.

Dobijanje

Može se dobiti na više načina[4]:
1. dejstvom azotne kiseline na oksid fosfora:

4 H N O 3 + P 4 O 10 ⟶ 2 N 2 O 5 + 4 H P O 3 {\displaystyle \mathrm {4HNO_{3}+P_{4}O_{10}\longrightarrow \;2N_{2}O_{5}+4HPO_{3}} }

2. dejstvom hlora na suv srebro-nitrat:

4 A g N O 3 + 2 C l 2 ⟶ 4 A g C l + 2 N 2 O 5 + O 2 {\displaystyle \mathrm {4AgNO_{3}+2Cl_{2}\longrightarrow \;4AgCl+2N_{2}O_{5}+O_{2}} }

3. dejstvom ozona na azot-peroksid:

2 N O 2 + O 3 ⟶ N 2 O 5 + O 2 {\displaystyle \mathrm {2NO_{2}+O_{3}\longrightarrow \;N_{2}O_{5}+O_{2}} }

Osobine

Ovo je bela kristalna supstanca koja pod običnim pritiskom sublimuje, ne topeći se, a iznad tačke ključanja se raspada. Ukoliko se brzo zagreva, doći će do eksplozije[4][5][6]:

2 N 2 O 5 ⟶ 2 N 2 O 4 + O 2 {\displaystyle \mathrm {2N_{2}O_{5}\longrightarrow \;2N_{2}O_{4}+O_{2}} }

Azot-pentoksid je anhidrid azotne kiseline[4]:

N 2 O 5 + H 2 O ⟶ 2 H N O 3 {\displaystyle \mathrm {N_{2}O_{5}+H_{2}O\longrightarrow \;2HNO_{3}} }
Osobina Vrednost
Particioni koeficijent[7] (ALogP) 4,2
Rastvorljivost[8] (logS, log(mol/L)) -2,9
Polarna površina[9] (PSA, Å2) 100,9

Izvori

  1. ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  5. ↑ Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  6. ↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. 
  7. ↑ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A 102: 3762-3772. DOI:10.1021/jp980230o. 
  8. ↑ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE. (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488-1493. DOI:10.1021/ci000392t. PMID 11749573. 
  9. ↑ Ertl P., Rohde B., Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714-3717. DOI:10.1021/jm000942e. PMID 11020286. 

Literatura

  • Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. 
  • Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 

Spoljašnje veze

Portal Hemija
Azot-pentoksid na Wikimedijinoj ostavi
  • Dinitrogen pentoxide