Kainska kiselina

Kainska kiselina[1]
IUPAC ime	(2S,3S,4S)-3-(carboxymethyl)-4-prop-1-en-2-ylpyrrolidine-2-carboxylic acid
Drugi nazivi	2-Carboxy-3-carboxymethyl-4-isopropenyl-pyrrolidine
Identifikacija
CAS registarski broj	487-79-6 Y
PubChem[2][3]	10255
MeSH	Kainic+acid
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES CC(=C)[C@H]1CN[C@@H]([C@H]1CC(=O)O)C(=O)O
InChI InChI=1S/C10H15NO4/c1-5(2)7-4-11-9(10(14)15)6(7)3-8(12)13/h6-7,9,11H,1,3-4H2,2H3,(H,12,13)(H,14,15)/t6-,7+,9-/m0/s1 Y Kod: VLSMHEGGTFMBBZ-OOZYFLPDSA-N Y
Svojstva
Molekulska formula	C10H15NO4
Molarna masa	213.23 g/mol
Agregatno stanje	kristalne igle
Tačka topljenja	215 °C (dekomp.)
Y (šta je ovo?)   (verifikuj) Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
Infobox references

Kainska kiselina je prirodna kiseline prisutna u nekim vrstama morske trave. Ona je specifičan agonist kainat receptora, koji je jedan od ionotrofic glutamat receptora. Kainska kiselina oponaša efekat glutamata. Zajedno sa kuiskualinskom kiselinom (engl. quisqualate) ona se koristi u eksperimentima za razlikovanje kainat receptora od drugih ionotropskih receptora glutamata: NMDA i AMPA.

Otkriće

1953 kainska kiselina je originalno izolovana iz morske trave^[4] zvane "Kainin-sou" ili "Makuri" (Digenea simplex) u Japanu. "Kainin-sou" se koristi kao antiparazitik u Japanu.

Primena

Kainska kiseline je potentan stimulant centralnog nervnog sistema, i bila je razvijena kao prototip neuro-ekcitatorna aminokiselina za indukciju epileptičkih napada kod eksperimentalnih životinja, sa tipičnom dozom od 10-30 mg/kg kod miševa. Kainska kiselina ima neuro-ekscitotoksični i epileptogenski efekat. Ona deluje kroz kainat receptore.

Vidi još

• Domoična kiselina
• Kainat receptor

Literatura

Spoljašnje veze

Portal Hemija

• Kainat Receptori
• Vikimedija ostava ima još multimedijalnih fajlova vezanih za: Kainska kiselina