Karl Schwarzschild

Karl Švarcšild

Rođenje
Frankfurt na Majni
Smrt 11. 5. 1916. (42 godina)
Potsdam
Polje astronomija, astrofizika
Institucija Getingenska opservatorija, Potsdamska opservatorija
Alma mater Univerzitet Ludvig Maksimilijan u Minhenu

Karl Švarcšild (nem. Karl Schwarzschild; Frankfurt na Majni, 9. oktobar 1873 — Potsdam, 11. maj 1916) je bio nemački astrofizičar i astronom. Bio je direktor Getingenske opservatorije, a zatim i direktor najveće nemačke astrofizičke opservatorije u Potsdamu. Izuzetno svestran astronom koji je dao doprinos u velikom broju njenih grana.

U početku karijere se bavio najviše nebeskom mehanikom, uključujući plimske deformacije, Poenkareovu teoriju rotirajućih tela i Laplasov model nastanka Sunčevog sistema.[1]

Proučavajući Opštu teoriju relativnosti došao je 1915. (dok je bio na Ruskom frontu i to iste godine kad je Ajnštajn objavio OTR) do poznatog (i prvog) rešenja Ajnštajnovih jednačina polja za najjednostavniji slučaj, sferno nerotirajuće telo. Ovo Švarcšildovo rešenje opisalo je geometriju prostor-vremena oko tačkaste mase što je dovelo do prvog relativističkog izučavanja crnih rupa. Švarcšildov radijus opisuje veličinu horizonta događaja nerotirajuće crne rupe. Matematička formulacija ove geometrije prostora naziva se Švarcšildova metrika.[1][2]

Veliki doprinos dao je i u oblasti fotografske fotometrije. Otkrio je fotografski efekat (koji nosi njegovo ime) da fotografske emulzije gube osetljivost u uslovima slabe osvetljenosti ili jako kratkih ekspozicija, povezano sa optičkom dubinom same emulzije. Uveo je pojam kolor-indeksa, kako je nazvao razliku između fotografske i vizulne prividne veličine zvezde, koji se pokazao kao koristan kriterijum za spektralne karakteristike nebeskih tela.[2]

Još je radio na teorijskim modelima zvezdanih atmosfera, konstruisao pokretnu kasetu pomoću koje je izradio katalog Göttinger Aktinometrie. Takođe je otkrio interesantne, dotad nepoznate, pojedinosti o sastavu i fizici Halejeve komete, analizirao sopstvena kretanja zvezda naše Galaksije.[2]

Umro je 1916. godine ubrzo posle povratka kući od bolesti koju je dobio na Ruskom frontu za vreme Prvog svetskog rata.[1]

Imenovano u čast Karla Švarcšilda

  • Švarcšild (krater)
  • Medalja Karla Švarcšilda
  • Opservatorija Karl Švarcšild
  • Švarcšildove koordinate
  • Švarcšildova metrika (Švarcšildovo rešenje, Švarcšildova geometrija)
  • Švarcšildov radijus (Švarcšildov horizont)
  • Švarcšildova crna rupa
  • Švarcšildov kriterijum
  • Švarcšildov efekat u fotografiji, poznat i kao reciprocitet

Reference

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 „Karl Schwarzschild“. U Encyclopedia of Astronomy & Astrophysics, Nature Publishing Group, 2001
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Grupa autora, Mala enciklopedija Prosveta, Beograd, 1968

Spoljašnje veze

Portal Biografija
Karl Schwarzschild na Wikimedijinoj ostavi
  • O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Karl Schwarzschild – biografija”. MacTutor History of Mathematics archive.  (en)
  • Roberto B. Salgado The Light Cone: The Schwarzschild Black Hole
  • Obituary in the Astrophysical Journal, written by Ejnar Hertzsprung
  • Karl Schwarzschild na sajtu Mathematics Genealogy Project (en)
  • Biography of Karl Schwarzschild Arhivirano 2021-03-02 na Wayback Machine-u by Indranu Suhendro, The Abraham Zelmanov Journal, 2008, Volume 1.
  • p
  • r
  • u
Specijalna
relativnost
Pozadina
Osnove
Formulacija
Konsekvence
Prostorvreme
Zakrivljenje prostorvremena
Opšta
relativnost
Pozadina
Fundamentalni
koncepti
Fenomeni
Jednačine
  • ADM formalizam
  • BŠSN formalizam
  • Ajnštajnove jednačine polja
  • Geodetske jednačine
  • Fridmanove jednačine
  • Linearizovana gravitacija
  • Postnjutnovski formalizam
  • Rajčaudhurijeva jednačina
  • Hamilton—Jakobi—Ajnštajnova jednačina
  • Ernstova jednačina
Napredne
teorije
Egzaktne solucije
  • Kerova metrika
  • Ker—Njumanova metrika
  • Kaznerova metrika
  • Fridman—Lemetr—Robertson—Vokerova metrika
  • Tob—NAT prostor
  • Milnov model
  • pp-talas
  • Van Stokumova prašina
  • Vajl—Luis—Papapetruove koordinate
Naučnici
Ajnštajnove jednačine polja:     G μ ν + Λ g μ ν = 8 π G c 4 T μ ν {\displaystyle G_{\mu \nu }+\Lambda g_{\mu \nu }={8\pi G \over c^{4}}T_{\mu \nu }}     i njihovo analitičko rešenje Ernstovom jednačinom:     ℜ ( u ) ( u r r + u r / r + u z z ) = ( u r ) 2 + ( u z ) 2 . {\displaystyle \displaystyle \Re (u)(u_{rr}+u_{r}/r+u_{zz})=(u_{r})^{2}+(u_{z})^{2}.}
Normativna kontrola Uredi na Wikidati