Formiranje zvezda

Formiranje zvezda je proces putem koga guste oblasti unutar molekularnih oblaka u međuzvezdanom prostoru, koje se ponekad nazivaju „zvezdanim rasadnicima” ili „regionima formiranja zvezda”, kolapsiraju i formiraju zvezde.[1] Kao grana astronomije, formiranje zvezda obuhvata proučavanje međuzvezdanog medija (ISM) i gigantskih molekularnih oblaka (GMC) kao prekursora procesa formiranja zvezda i proučavanje protozvezda i mladih zvezdanih objekata kao neposrednih proizvoda. Formiranje zvezda je usko povezano sa formacijom planeta, još jednom granom astronomije. Teorija formiranja zvezda, kao i razmatranje formiranja pojedinačne zvezde, takođe moraju da uzmu u obzir statistiku binarnih zvezda i funkciju početne mase. Većina zvezda se ne formira izolovano, već kao deo grupe zvezda koja se naziva zvezdani klaster ili stelarna asocijacija.[2]

Zvezdani rasadnici

Slika Teleskop Habla poznata kao Stubovi stvaranja, gde se zvezde formiraju u maglici Orao
Formiranje galaksije u ranom svemiru.[3]

Međuzvezdani oblaci

Spiralna galaksija poput Mlečnog puta sadrži zvezde, zvezdane ostatke i difuzni međuzvezdani medijum (ISM) od gasa i prašine. Međuzvezdani medijum se sastoji od 10-4 do 106 čestica po cm3 i tipično se sastoji od oko 70% masenih procenta vodonika, pri čemu najveći deo preostalog gasa helijum. Ovaj medijum je hemijski obogaćen tragovima težih elemenata koji su izbačeni iz zvezda koje su premašile kraj njihovog životnog veka u glavnom nizu. Regioni veće gustine međuzvezdane sredine formiraju oblake ili difuzne magline,[4] gde se formiraju zvezde.[5] Za razliku od spirala, eliptična galaksija gubi hladnu komponentu svog međuzvezdanog medija za oko milijardu godina, što sprečava galaksiju da formira difuzne magline osim putem spajanja sa drugim galaksijama.[6]

U gustim maglinama gde se formiraju zvezde, veliki deo vodonika je u molekularnoj (H2) formi, tako da se ove magline nazivaju molekularnim oblacima.[5] Zapažanja pokazuju da najhladniji oblaci imaju tendenciju da formiraju zvezde male mase, najpre uočene u infracrvenom opsegu unutar oblaka, zatim u vidljivoj svetlosti na njihovoj površini kada se oblaci rasprše, dok gigantski molekularni oblaci, koji su generalno topliji, proizvode zvezde svih masa.[7] Ovi gigantski molekularni oblaci imaju tipičnu gustinu od 100 čestica po cm³, prečnike 100 ly (9,5×1014 km), mase do 6 miliona solarnih masa (M☉),[8] i prosečne unutrašnje temperature od 10 K Oko polovine ukupne mase galaktičkog ISM-a se nalazi u molekularnim oblacima,[9] i u Mlečnom putu se procenjuje da postoji oko 6.000 molekularnih oblaka, svaki sa više od 100,000 M☉.[10] Najbliža maglina Suncu gde se formiraju masivne zvezde je maglina Orion, udaljena 1.300 ly (1,2×1016 km).[11] Međutim, formiranje zvezda niže mase se događa na rastojanju od oko 400–450 svetlosnih godina kompleksu oblaka ρ Ofiuči.[12]

Kompaktnije mesto formiranja zvezda su neprozirni oblaci gustog gasa i prašine poznati kao Bokove globule, nazvane po astronomu Bartu Boku. One se mogu formirati u kontekstu kolapsa molekularnih oblaka ili možda nezavisno.[13] Bokove globule su obično imaju do jedne svetlosne godine popreko i sadrže nekoliko solarnih masa.[14] One se mogu uočiti kao silute tamnih oblaka koje se ocrtavaju na svetloj emisionoj maglini ili pozadinskim zvezdama. Utvrđeno je da više od pola poznatih Bokovih globula sadrži novonastale zvezde.[15]

Reference

  1. ^ Stahler, S. W. & Palla, F. (2004). The Formation of Stars. Weinheim: Wiley-VCH. ISBN 3-527-40559-3. 
  2. ^ Lada, Charles J.; Lada, Elizabeth A. (1. 9. 2003). „Embedded Clusters in Molecular Clouds”. Annual Review of Astronomy and Astrophysics. 41 (1): 57—115. ISSN 0066-4146. arXiv:astro-ph/0301540 Слободан приступ. doi:10.1146/annurev.astro.41.011802.094844. 
  3. ^ „ALMA Witnesses Assembly of Galaxies in the Early Universe for the First Time”. Приступљено 23. 7. 2015. 
  4. ^ O'Dell, C. R. „Nebula”. World Book at NASA. World Book, Inc. Архивирано из оригинала 29. 4. 2005. г. Приступљено 18. 5. 2009. 
  5. ^ а б Prialnik, Dina (2000). An Introduction to the Theory of Stellar Structure and Evolution. Cambridge University Press. 195—212. ISBN 0-521-65065-8. 
  6. ^ Dupraz, C.; Casoli, F. (1990-06-04). „The Fate of the Molecular Gas from Mergers to Ellipticals”. Dynamics of Galaxies and Their Molecular Cloud Distributions: Proceedings of the 146th Symposium of the International Astronomical Union. Paris, France: Kluwer Academic Publishers. Bibcode:1991IAUS..146..373D. 
  7. ^ Lequeux, James (2013). Birth, Evolution and Death of Stars. World Scientific. ISBN 978-981-4508-77-3. 
  8. ^ Williams, J. P.; Blitz, L.; McKee, C. F. (2000). „The Structure and Evolution of Molecular Clouds: from Clumps to Cores to the IMF”. Protostars and Planets IV. стр. 97. Bibcode:2000prpl.conf...97W. arXiv:astro-ph/9902246 Слободан приступ. 
  9. ^ Alves, J.; Lada, C.; Lada, E. (2001). Tracing H2 Via Infrared Dust Extinction. Cambridge University Press. стр. 217. ISBN 0-521-78224-4. 
  10. ^ Sanders, D. B.; Scoville, N. Z.; Solomon, P. M. (1. 2. 1985). „Giant molecular clouds in the Galaxy. II – Characteristics of discrete features”. Astrophysical Journal, Part 1. 289: 373—387. Bibcode:1985ApJ...289..373S. doi:10.1086/162897. 
  11. ^ Sandstrom, Karin M.; Peek, J. E. G.; Bower, Geoffrey C.; Bolatto, Alberto D.; Plambeck, Richard L. (2007). „A Parallactic Distance of 389 − 21 + 24 {\displaystyle 389_{-21}^{+24}} Parsecs to the Orion Nebula Cluster from Very Long Baseline Array Observations”. The Astrophysical Journal. 667 (2): 1161. Bibcode:2007ApJ...667.1161S. arXiv:0706.2361 Слободан приступ. doi:10.1086/520922. 
  12. ^ Wilking, B. A.; Gagné, M.; Allen, L. E. (2008). „Star Formation in the ρ Ophiuchi Molecular Cloud”. Ур.: Bo Reipurth. Handbook of Star Forming Regions, Volume II: The Southern Sky ASP Monograph Publications. Bibcode:2008hsf2.book..351W. arXiv:0811.0005 Слободан приступ. 
  13. ^ Khanzadyan, T.; Smith, M. D.; Gredel, R.; Stanke, T.; Davis, C. J. (februar 2002). „Active star formation in the large Bok globule CB 34”. Astronomy and Astrophysics. 383 (2): 502—518. Bibcode:2002A&A...383..502K. doi:10.1051/0004-6361:20011531. 
  14. ^ Hartmann, Lee (2000). Accretion Processes in Star Formation. Cambridge University Press. стр. 4. ISBN 0-521-78520-0. 
  15. ^ Smith, Michael David (2004). The Origin of Stars. Imperial College Press. стр. 43–44. ISBN 1-86094-501-5. 

Literatura

  • Mo, Houjun; van den Bosch, Frank; White, Simon (јун 2010), Galaxy Formation and Evolution (1 изд.), Cambridge University Press, ISBN 978-0521857932 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Eggen, O. J.; Lynden-Bell, D.; Sandage, A. R. (1962). „Evidence from the motions of old stars that the Galaxy collapsed”. The Astrophysical Journal. 136: 748. Bibcode:1962ApJ...136..748E. doi:10.1086/147433. 
  • Searle, L.; Zinn, R. (1978). „Compositions of halo clusters and the formation of the galactic halo”. The Astrophysical Journal. 225: 357—379. Bibcode:1978ApJ...225..357S. doi:10.1086/156499. 
  • White, Simon; Rees, Martin (1978). „Core condensation in heavy halos: a two-stage theory for galaxy formation and clustering.”. MNRAS. 183 (3): 341—358. Bibcode:1978MNRAS.183..341W. doi:10.1093/mnras/183.3.341 Слободан приступ. 
  • Christensen, L.L.; de Martin, D.; Shida, R.Y. (2009). Cosmic Collisions: The Hubble Atlas of Merging Galaxies. Springer. ISBN 9780387938530. 
  • Steinmetz, Matthias; Navarro, Julio F. (2002-06-01). „The hierarchical origin of galaxy morphologies”. New Astronomy. 7 (4): 155—160. Bibcode:2002NewA....7..155S. CiteSeerX 10.1.1.20.7981 Слободан приступ. S2CID 14153669. arXiv:astro-ph/0202466 Слободан приступ. doi:10.1016/S1384-1076(02)00102-1. 
  • Kim, Dong-Woo (2012). Hot Interstellar Matter in Elliptical Galaxies. New York: Springer. ISBN 978-1-4614-0579-5. 
  • Churazov, E.; Sazonov, S.; Sunyaev, R.; Forman, W.; Jones, C.; Böhringer, H. (2005-10-01). „Supermassive black holes in elliptical galaxies: switching from very bright to very dim”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society: Letters (на језику: енглески). 363 (1): L91—L95. Bibcode:2005MNRAS.363L..91C. ISSN 1745-3925. S2CID 119379229. arXiv:astro-ph/0507073 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1745-3933.2005.00093.x. 
  • Gebhardt, Karl; Bender, Ralf; Bower, Gary; Dressler, Alan; Faber, S. M.; Filippenko, Alexei V.; Richard Green; Grillmair, Carl; Ho, Luis C. (2000-01-01). „A Relationship between Nuclear Black Hole Mass and Galaxy Velocity Dispersion”. The Astrophysical Journal Letters (на језику: енглески). 539 (1): L13. Bibcode:2000ApJ...539L..13G. ISSN 1538-4357. S2CID 11737403. arXiv:astro-ph/0006289 Слободан приступ. doi:10.1086/312840. 
  • Barnes, Joshua E. (1989-03-09). „Evolution of compact groups and the formation of elliptical galaxies”. Nature (на језику: енглески). 338 (6211): 123—126. Bibcode:1989Natur.338..123B. S2CID 4249960. doi:10.1038/338123a0. 
  • „Current Science Highlights: When Galaxies Collide”. www.noao.edu. Приступљено 2016-04-25. 
  • Saintonge, Amelie. „What happens when galaxies collide? (Beginner) - Curious About Astronomy? Ask an Astronomer”. curious.astro.cornell.edu. Приступљено 2016-04-25. 
  • Cox, T. J.; Loeb, Abraham (2008-05-01). „The collision between the Milky Way and Andromeda”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (на језику: енглески). 386 (1): 461—474. Bibcode:2008MNRAS.386..461C. ISSN 0035-8711. S2CID 14964036. arXiv:0705.1170 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2008.13048.x. 
  • „Giant Galaxies Die from the Inside Out”. www.eso.org. European Southern Observatory. Приступљено 21. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Carroll, Bradley W.; Ostlie, Dale A. (2007). An Introduction to Modern Astrophysics. New York: Pearson. ISBN 978-0805304022. 
  • Blanton, Michael R.; Hogg, David W.; Bahcall, Neta A.; Baldry, Ivan K.; Brinkmann, J.; Csabai, István; Daniel Eisenstein; Fukugita, Masataka; Gunn, James E. (2003-01-01). „The Broadband Optical Properties of Galaxies with Redshifts 0.02 < z < 0.22”. The Astrophysical Journal (на језику: енглески). 594 (1): 186. Bibcode:2003ApJ...594..186B. ISSN 0004-637X. S2CID 67803622. arXiv:astro-ph/0209479 Слободан приступ. doi:10.1086/375528. 
  • Faber, S. M.; Willmer, C. N. A.; Wolf, C.; Koo, D. C.; Weiner, B. J.; Newman, J. A.; Im, M.; Coil, A. L.; C. Conroy (2007-01-01). „Galaxy Luminosity Functions to z 1 from DEEP2 and COMBO-17: Implications for Red Galaxy Formation”. The Astrophysical Journal (на језику: енглески). 665 (1): 265—294. Bibcode:2007ApJ...665..265F. ISSN 0004-637X. S2CID 15750425. arXiv:astro-ph/0506044 Слободан приступ. doi:10.1086/519294. 
  • Blanton, Michael R. (2006-01-01). „Galaxies in SDSS and DEEP2: A Quiet Life on the Blue Sequence?”. The Astrophysical Journal (на језику: енглески). 648 (1): 268—280. Bibcode:2006ApJ...648..268B. ISSN 0004-637X. S2CID 119426210. arXiv:astro-ph/0512127 Слободан приступ. doi:10.1086/505628. 
  • Gabor, J. M.; Davé, R.; Finlator, K.; Oppenheimer, B. D. (2010-09-11). „How is star formation quenched in massive galaxies?”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (на језику: енглески). 407 (2): 749—771. Bibcode:2010MNRAS.407..749G. ISSN 0035-8711. S2CID 85462129. arXiv:1001.1734 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.16961.x. 
  • Kereš, Dušan; Katz, Neal; Davé, Romeel; Fardal, Mark; Weinberg, David H. (2009-07-11). „Galaxies in a simulated ΛCDM universe – II. Observable properties and constraints on feedback”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (на језику: енглески). 396 (4): 2332—2344. Bibcode:2009MNRAS.396.2332K. ISSN 0035-8711. S2CID 4500254. arXiv:0901.1880 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2009.14924.x. 
  • Peng, Y.; Maiolino, R.; Cochrane, R. (2015). „Strangulation as the primary mechanism for shutting down star formation in galaxies”. Nature. 521 (7551): 192—195. Bibcode:2015Natur.521..192P. PMID 25971510. S2CID 205243674. arXiv:1505.03143 Слободан приступ. doi:10.1038/nature14439. 
  • Bianconi, Matteo; Marleau, Francine R.; Fadda, Dario (2016). „Star formation and black hole accretion activity in rich local clusters of galaxies”. Astronomy & Astrophysics. 588: A105. Bibcode:2016A&A...588A.105B. S2CID 56310943. arXiv:1601.06080 Слободан приступ. doi:10.1051/0004-6361/201527116. 
  • Kereš, Dušan; Katz, Neal; Fardal, Mark; Davé, Romeel; Weinberg, David H. (2009-05-01). „Galaxies in a simulated ΛCDM Universe – I. Cold mode and hot cores”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society (на језику: енглески). 395 (1): 160—179. Bibcode:2009MNRAS.395..160K. ISSN 0035-8711. S2CID 15020915. arXiv:0809.1430 Слободан приступ. doi:10.1111/j.1365-2966.2009.14541.x. 
  • Di Matteo, Tiziana; Springel, Volker; Hernquist, Lars (2005). „Energy input from quasars regulates the growth and activity of black holes and their host galaxies”. Nature (Submitted manuscript). 433 (7026): 604—607. Bibcode:2005Natur.433..604D. PMID 15703739. S2CID 3007350. arXiv:astro-ph/0502199 Слободан приступ. doi:10.1038/nature03335. 
  • Mutch, Simon J.; Croton, Darren J.; Poole, Gregory B. (2011-01-01). „The Mid-life Crisis of the Milky Way and M31”. The Astrophysical Journal (на језику: енглески). 736 (2): 84. Bibcode:2011ApJ...736...84M. ISSN 0004-637X. S2CID 119280671. arXiv:1105.2564 Слободан приступ. doi:10.1088/0004-637X/736/2/84. 

Spoljašnje veze

Formiranje zvezda na Vikimedijinoj ostavi.
  • NOAO gallery of galaxy images Архивирано 2 август 2002 на сајту Wayback Machine
    • Image of Andromeda galaxy (M31) Архивирано 21 октобар 2002 на сајту Wayback Machine
  • Javascript passive evolution calculator for early type (elliptical) galaxies
  • Video on the evolution of galaxies by Canadian astrophysicist Doctor P
Normativna kontrola: Državne Уреди на Википодацима
  • Nemačka
  • Izrael
  • Sjedinjene Države
  • Letonija