Iperit

Iperit
Nazivi
IUPAC naziv
bis(2-hloroetil) sulfid
Drugi nazivi
Iprit
Schwefel-Lost
Lost
Mustard gas
Senfgas
Yperite
Identifikacija
  • 505-60-2 ДаY
3D model (Jmol)
  • interaktivna slika
ChEBI
  • CHEBI:25434 ДаY
ChemSpider
  • 21106142 ДаY
ECHA InfoCard 100.209.973
KEGG[1]
  • C19164 ДаY
SMILES
  • ClCCSCCCl
Svojstva
C4H8Cl2S
Molarna masa 159,07 g·mol−1
Agregatno stanje Bezbojan kad je čist.
Normalno ima od
bledo žute do tamno smeđe boje.
Slab miris belog luka[2]
Gustina 1,27 g/mL, tečnost
Tačka topljenja 14.4°C, 287.6 K, 57.9 °F
Tačka ključanja 218 °C (424 °F; 491 K)
Rastvorljivost u vodi
 Neznatna
Rastvorljivost rastvara se u etru, benzenu, mastima, alkoholu, THF
Opasnosti
Opasnost u toku rada Otrov, kontaktni hazard, inhalacioni hazard, koroziv, karcinogen, mutagen
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS
EU klasifikacija (DSD)
 Veoma je toksičan (T+)
Štetan je po životnu sredinu (N)
stvara plikove
Carc. Cat 1
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 4: Very short exposure could cause death or major residual injury. E.g., VX gasReactivity code 1: Normally stable, but can become unstable at elevated temperatures and pressures. E.g., calciumSpecial hazards (white): no code
1
4
1
Tačka paljenja 105°C
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
 Azotni iperit
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Iperiti (sumporni iperiti)[3] su klasa srodnih citotoksičnih hemijskih oružja sa sposobnošću da formiraju velike plikove na izloženoj koži i u plućima. Čisti sumporni iperiti su bezbojne, viskozne tečnosti na sobnoj temperaturi. Kad se koriste u nečistoj formi, kao bojna sredstva, oni su obično žuto-smeđi i imaju miris koji podseća na gorušicu, beli luk ili ren. Iperit je originalno bio nazvan LOST, po naučnicima koji su razvili metod za produkciju u velikim razmerama za Nemačku imperijalnu armiju 1916.[4]

Iperiti su regulisani konvencijom o hemijskom oružju iz 1993 (CWC). Ta konvencija obuhvata tri klase hemikalija, pri čemu su sumporni i azotni iperit u grupi I, kao supstance koje nemaju drugu primenu osim kao hemijsko oružje.

Vidi još

Reference

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ FM 3–8 Chemical Reference handbook; US Army; 1967
  3. ^ Mustard Gas (Sulphur Mustard) (IARC Summary & Evaluation, Supplement7, 1987). Inchem.org (1998-02-09). Retrieved on 2011-05-29.
  4. ^ Fischer, Karin (2004). Schattkowsky, Martina, ур. Steinkopf, Georg Wilhelm, in: Sächsische Biografie (на језику: German) (Online изд.). Institut für Sächsische Geschichte und Volkskunde. Приступљено 28. 12. 2010. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)

Literatura

Spoljašnje veze

  • Portal Hemija
Iperit на Викимедијиној остави.
  • Textbook of Military Medicine – Intensive overview of mustard gas[мртва веза] Includes many references to scientific literature
  • Detailed information on physical effects and suggested treatments
  • Iyriboz Y (2004). „A Recent Exposure to Mustard Gas in the United States: Clinical Findings of a Cohort (n = 247) 6 Years After Exposure”. MedGenMed. 6 (4): 4. PMC 1480580 Слободан приступ. PMID 15775831.  Shows photographs taken in 1996 showing people with mustard gas burns.
Нормативна контрола Уреди на Википодацима
Државне
  • Француска
  • BnF подаци
  • Немачка
  • Израел
  • Сједињене Државе
Остале
  • Енциклопедија Британика