Istorija Butana

Istorija Južne Azije Istorija Indije
Kameno doba	70.000–7000. p. n. e.
Kultura Mergar	7000–3300. p. n. e.
Civilizacija doline Inda	3.300.–1700. p. n. e.
Kasna Harapa kultura	1700.–1300. p. n. e..
Vedska civilizacija	1500.–500. p. n. e.
· Kraljevstva antičke Indije	· 1200.–700. p. n. e.
Mahadžanapadi	700.–300. p. n. e.
Carstvo Magada	684.–26. p. n. e.
· Maurijsko carstvo	· 321.–184. p. n. e.
Srednja kraljevstva Indije	230. p. n. e.–1279. nove ere
· Satavahana carstvo	· 230. p. n. e.–199. nove ere
· Kušansko carstvo	· 60.–240. nove ere
· Gupta carstvo	· 240.–550.
· Čola carstvo	· 848.–1279.
Islamski sultanati u Indiji	1210.–1596.
· Delhijski sultanat	· 1206.–1526.
· Dekanski sultanati	· 1490.–1596.
Hojsala carstvo	1040.–1346.
Vidžajanagarsko carstvo	1336.–1565.
Mogulsko carstvo	1526.–1707.
Marata carstvo	1674.–1818.
Kolonijalna Indija	1757.–1947.
Podela Indije	1947.–
Istorije država Republika Indija · Pakistan · Bangladeš Šri Lanka · Nepal · Butan · Maldivi
Regionalne istorije Pendžab · Južna Indija · Tamil Nadu · Bengal · Asam Pakistanski regioni · Sind · Tibet

Butanska rana istorija je prožeta mitologijom i ostaje nejasna. Neke strukture pružaju dokaze da je region bio naseljen već 2000. godine p. n. e.. Prema legendi, ovim kraljem je vladao kuč-beharski kralj, Sangaldip, oko 7. veka p. n. e.,^[1] ali nije mnogo poznato pre uvođenja tibetanskog budizma u 9. veku, kada su nemiri na Tibetu prisilili mnoge monahe da pobegnu u Butan. U 12. veku je osnovana škola Drukpa Kagju i ona ostaje dominantan oblik budizma u Butanu i danas.^[2] Politička istorija zemlje usko je povezana sa njenom verskom istorijom i odnosima između različitih manastirskih škola i manastira.^[3]

Butan je jedna od svega nekoliko zemalja koje su bile nezavisne tokom svoje istorije, nikada ih nije osvojila, zauzela ili njima upravljala spoljna sila (uprkos povremenog nominalnog vazalskog statusa). Iako se spekuliše da je postojalo Kraljevstvo Kamarupa ili Tibetansko carstvo od 7. do 9. veka, nedostaju čvrsti dokazi. Od vremena kad postoje su jasni istorijski zapisi, Butan je kontinuirano i uspešno branio svoj suverenitet.^[4]

Konsolidacija Butana dogodila se 1616. godine kada je Ngavanag Namgjal, lama sa zapadnog Tibeta poznat kao Zabdrung Rinpoče, pobedio tri tibetanske invazije, pokorio rivalske verske škole, kodifikovao Ca Jig, zamršen i sveobuhvatan sistem zakona, i uspostavio se kao vladar preko sistema crkvenih i civilnih administratora. Nakon njegove smrti, unutrašnji sukobi i građanski rat urušili su moć Zabdrunga tokom narednih 200 godina. Ugen Vangčuk je 1885. uspeo da konsoliduje vlast i počeo je da kultivira bliže veze sa Britancima na potkontinentu.^[3]

Godine 1907, Ugen Vangčuk je izabran za naslednog vladara Butana, krunisan 17. decembra 1907, i postavljen za šefa države kao Druk Gjalpo (Zmajski kralj). Kralj Ugen i Britanci su 1910. godine potpisali Punaški ugovor kojim je predviđeno da se Britanska Indija neće mešati u unutrašnje stvari Butana, ukoliko zemlja prihvati spoljne savete u svojim spoljnim odnosima. Kada je 1926. umro Ugen Vangčuk, njegov sin Džigme Vangčuk postao je vladar, a kada je Indija stekla nezavisnost 1947, nova indijska vlada je priznala Butan kao nezavisnu zemlju. Godine 1949, Indija i Butan potpisali su Ugovor o miru i prijateljstvu koji je predvideo da se Indija neće mešati u unutrašnje stvari Butana, već će voditi njegovu spoljnu politiku. Nasledio ga je 1952. godine njegov sin Džigme Dordži Vangčuk. Butan je polako počeo da izlazi iz svoje izolacije i započeo je program planiranog razvoja. Osnovani su Narodna skupština Butana, Kraljevska butanska armija i Kraljevski sud pravde, zajedno sa novim zakonikom.^[3] Butan je postao član Ujedinjenih nacija 1971.

Godine 1972, na tron je stupio Džigme Singe Vangčuk u svojoj 16. godini. On je stavio naglasak na moderno obrazovanje, decentralizaciju upravljanja, razvoj hidroelektriciteta i turizma, i poboljšanja u ruralnom razvoju. On je možda bio međunarodno najpoznatiji po svojoj sveobuhvatnoj razvojnoj filozofiji „bruto nacionalne sreće”. Ona prepoznaje da razvoj ima mnogo dimenzija i da sami ekonomski ciljevi nisu dovoljni. Zadovoljan tranzicijskim procesom demokratizacije Butana, abdicirao je u decembru 2006. godine, umesto da je čeka do proglašenja novog ustava 2008. Njegov sin Džigme Hesar Namgjel Vangčuk postao je kralj nakon očeve abdikacije.^[3]

Praistorija

Neolitski alati pronađeni u Butanu govore o tome da su ljudi živeli u regionu Himalaja već najmanje 11.000 godina. Najraniji stanovnici Butana i okolnih himalajskih oblasti Južne Azije bili su ljudi iz civilizacije doline Inda.

Poreklo i rano naseljavanje, 600–1600

Država Lomon (doslovno, južna tama) ili Monjul (mračna zemlja, referenca je na Monpe jedan od tibetansko-burmanskih naroda Butana), verovatno na deo Tibeta koji je tada bio izvan uticaja budističkih učenja. Smatra se da je Monjul postojao između 100. i 600. godine nove ere. Imena Lomon Cendendžong (južna država Mon sandalovine) i Lomon Kaši (južna država Mon sa četiri pristupa), pomenute su u drevnim butanskim i tibetanskim hronikama, takođe mogu imati verodostojnost, i pojedini butanski učenjaci su ih koristili kada govore o svojoj domovini. Varijacije sanskritskih reči Bhota-ant (kraj Bote) ili Bhu-uttan (sa značenjem visoravan) istoričari su predložili kao poreklo imena Butan, koje je ušlo u uobičajenu inostranu upotrebu krajem 19. veka, a koristi se u Butanu samo u zvaničnoj prepisci na engleskom jeziku. Tradicionalno ime zemlje od 17. veka bilo je Drukjul - zemlja Drukpe, Zmajev narod ili Zemlja gromovskog zmaja, što je referenca na dominantnu budističku sektu u zemlji.^[5]

Neki naučnici veruju da su tokom ranog istorijskog perioda stanovnici bili žestoki planinski aboridžini, Monpe, koji nisu imali ni tibetansko, ni mongolsko poreklo, koji su kasnije nadvladali severnim Butanom. Narod Monjula je praktikovao šamansku religiju, koja je isticala obožavanje prirode i postojanje dobrih i zlih duhova. Tokom poslednjeg dela ovog perioda, istorijske legende govore da je moćni kralj Monjula napao južnu regiju poznatu kao Duars, pokorio regione modernog Asama, Zapadnog Bengala i Bihara u Indiji.^[5]

Prispeće budizma

Budizam je prvi put uveden u Butanu u 7. veku. Tibetanski kralj Songtsan Gampo^[6] (vladao 627–49), preobraćen u budizam, naredio je izgradnju dva budistička hrama, u Bumtangu u centralnom Butanu i na Kjiču (u blizini Para) u dolini Paro.^[7] Budizam je sistematski propagiran 746. pod kraljem Sindu Radžom^{[6] [8]} (takođe Kundžom;^[9] Senda Gijab; Čakar Gijalpo), indijskim kraljem u progonstvu, koji je uspostavio vladu u Bumtangu u palati Čakar Guto.^{[10]‍:35 [11]‍:13}

Reference

Literatura

Spoljašnje veze