Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj

Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
Skraćenica	UNIDO / ONUDI
Osnovana	1966 (pretvorena u specijalizovanu agenciju 1985. godine)
Datum osnivanja	1966 (pretvorena u specijalizovanu agenciju 1985. godine)
Tip	Specijalizovana agencija UN
Pravni status	aktivna
Sedište	Beč, Austrija
Head	Gerd Miler
Veb-sajt	www.unido.org

Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (engl. United Nations Industrial Development Organization - UNIDO) je specijalizovana agencija u sistemu Ujedinjenih nacija, sa sedištem u Beču, Austrija. Primarni cilj ove organizacije je promocija i ubrzavanje industrijskog razvoja u zemljama u razvoju i zemljama sa ekonomijama u tranziciji i promovisanje međunarodne industrijske kooperacije. Ona je isto tako član Razvojne grupe Ujedinjenih naroda.^[1]

Pregled

UNIDO veruje da konkurentna i ekološki održiva industrija ima ključnu ulogu u ubrzavanju privrednog rasta, smanjenju siromaštva i ostvarivanj Milenijumskih ciljeva razvoja. Organizacija stoga radi na poboljšanju kvalitete života siromašnih u svetu, koristeći svoje globalne resurse i stručnost u sledeća tri međusobno povezana tematska područja:

• Smanjenje siromaštva putem proizvodnih aktivnosti;
• Izgradnja trgovinskih kapaciteta; i
• Energija i okolina.

Aktivnosti u tim područjima strogo su usklađene sa prioritetima sadašnje razvojne dekade Ujedinjenih naroda i povezanim multilateralnim deklaracijama, a odražavaju se u izjavi o dugoročnoj viziji, poslovnom planu i srednjoročnim programskim okvirima UNIDO-a.

Kako bi se ispunili ti ciljevi, UNIDO

• pomaže zemljama u razvoju u formulisanju razvojnih, institucionalnih, naučnih i tehnoloških politika i programa u području industrijskog razvoja;
• analizira trendove, širi informacije i koordinira aktivnosti u njihovom industrijskom razvoju;
• deluje kao forum za konsultacije i pregovore usmerene na industrijalizaciju zemalja u razvoju; i
• pruža tehničku suradnju zemljama u razvoju za sprovođenje njihovih razvojnih planova za održivu industrijalizaciju u njihovim javnim, kooperativnim i privatnim sektorima.

UNIDO stoga uglavnom deluje u zemljama u razvoju, s vladama, poslovnim asocijacijama i pojedinačnim preduzećima. „Servisni moduli” organizacije su Industrijska uprava i statistika, Investicije i promocija tehnologije, Industrijska konkurentnost i trgovina, Razvoj privatnog sektora, Agro-industrije, Održiva energija i klimatske promene, Montrealski protokol, i Upravljanje resursima okoline.

UNIDO je uspostavljen kao UN programe 1966. godine sa sedištem u Beču, Austrija, a postao je specijalizovana agencija Ujedinjenih naroda 1985. godine. Godine 2004, UNIDO je uspostavio program UNIDO ambasadora dobre volje. Godine 2009, UNIDO je kreirao novu vodeću publikaciju, Making It: Industry for Development.^[2]

Podaci

U januaru 2017. su 168 zemlje bile UNIDO članice.^[3] Organizacija ima 670 zaposlenih u sedištu i u terenskim predstavništvima u oko 80 zemalja, i oslanja se na usluge od oko 2.800 međunarodnih i nacionalnih stručnjaka godišnje (oko 50% iz zemalja u razvoju), koji rade na projektnim zadacima širom sveta.

Procenjeni ukupni obim UNIDO operacija za dvogodišnji period 2012–2013. je 460 miliona evra, a vrednost isporuke tehničke saradnje u 2012. iznosila je 189,2 miliona dolara.^[4]

UNIDO sedište je locirano u Bečkom međunarodnom centru, UN kampusu u koje se isto tako nalaze Međunarodna agencija za nuklearnu energiju, Odeljenje Ujedinjenih nacija za droge i kriminal i Pripremna komisija za Organizaciju sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani ispitivanja.

Uprava

Članstvo

Članovi UN, ili UN specijalizovane agencije, ili IAEA, imaju pravo članstva u UNIDO.^[5] Proces sticanja članstva u ovoj organizaciji ostvaruje se postajanjem učesnika u njenom Ustavu. Status posmatrača se otvara, po zahtevu, onima koji uživaju takav status u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, osim ako Generalna konferencija UNIDO ne odluči drugačije. Konferencija je ovlašćena da pozove druge posmatrače da učestvuju u radu Organizacije u skladu sa relevantnim pravilima procedure i odredbama Ustava.

Dana 17. maja 2018. je bilo 168 zemalja koje su članice UNIDO,^[6][3][7] sve od kojih su članice UN. UNIDO članovi se dele u četiri liste.^[8] Lista A se sastoji od svih UNIDO zemalja u Afričkim + Azijskim grupama UN (zajedno sa Izraelom, izuzev Kipra i Japana). Lista B se sastoji od svih UNIDO zemalja u WEOG grupi UN (zajedno sa Kiprom i Japanom, i bez Izraela). Lista C se sastoji od svih UNIDO zemalja u GRULAC grupi UN. Lista D se sastoji od svih UNIDO zemalja u Istočno Evropskoj grupi UN.

Liste, originalno definisane u Rezoluciji Generalne skupštine 2152^[9] i UNIDO ustavu,^[10] služe za uravnoteženje geografske distribucije zastupljenosti država članica u Odboru za industrijski razvoj^[11] i Odboru za program i budžet.^[12]

UNIDO je jedna od dve UN specijalizovane agencije gde su članovi razdvojeni u grupe. Druga je IFAD. UNIDO lista B, je slična sa IFAD listom A – koja se prevashodno sastoji od razvijenih zemalja,^[13] dok je set ostalih članova UNIDO sličan setu ostalih članova IFAD - koji uglavnom čine zemlje u razvoju.^[13]

Reference

Literatura

Spoljašnje veze