Frankfurtska škola

Zgrada Instituta za društvena istraživanja u Frankfurtu

Frankfurtska škola је naziv koji se koristi za grupu njemačkih neomarksističkih filozofa okupljenih oko Instituta za društvena istraživanja (Institut für Sozialforschung) iz Frankfurta na Majni.

Povijest Instituta za društvena istraživanja

Institut za društvena istraživanja utemeljio je kao podružnicu Frankfurtskog sveučilišta - Carl Grünberg 1923. To je bio prvi takav Institut u Njemačkoj, po uzoru na njega kasnije su i druga Sveučilišta osnivala slične istraživalačke odjele, kod nas je ta moda došla 1960-ih, tako je utemeljen 1964. i u Zagrebu Institut za društvena istraživanja, slijednik kojeg je današnji Institut društvenih znanosti Ivo Pilar.

Institut für Sozialforschung okupio je oko sebe većinom lijeve intelektualce marksističkog usmjerenja, koji su se uglavnom kritički odnosili prema praksi u kapitalističkim društvima, ali su isto tako bili kritički nastrojeni i prema praksi prve zemlje socijalizma SSSR-a. Taj njihov interdisciplinarni pristup, u kojem su koristili razne društvene znanosti; filozofiju, sociologiju, politiku, estetiku ii brojene druge znanosti, dobio je kasnije i svoj naziv - kritička teorija.

Veliki skok napravljen je kad je direktor Instituta postao filozof Max Horkheimer 1930. koji je uspio okupiti tada vrlo talentirane mlade istraživače: Theodora Adorna, Ericha Fromma, Herberta Marcusea, Waltera Benjamina i druge. Insitut je pod njegovom upravom radio svega tri godine, već 1933. zatvoren je od strane Nacista. Kako je većina njegovih članova uspjela prebjeći u Sjedinjene Američke Države, već 1934. nanovo je startao s radom, ovaj put na Sveučilištu Kolumbija u New Yorku. Od 1950-ih Institut ponovno djeluje u okviru Sveučilišta Johann Wolfgang Goethe u Frankfurtu na Majni a 1960-ih doživljava svjetsku slavu.

Glavni protagonisti Frankfurtske škole

Eksterni linkovi

  • Povijest Frankfurtske škole na portalu Instituta za društvena istraživanja, Frankfurt Arhivirano 2006-01-09 na Wayback Machine-u (de)
  • p
  • r
  • u
Historija
Pojmovi
Apsolut • Beskonačnost • Bit • Biće • Večnost • Vreme • Vrlina • Dobro • Duh • Duša • Zlo • Znanje • Ideja • Iskustvo • Istina • Karma • Kretanje • Lepota • Logos • Misao • Mudrost • Nebiće • Nedelanje • Nesopstvo • Opažanje • Otuđenje • Postojanje • Pravda • Prostor • Razum • Saznanje • Svest • Sloboda • Slobodna volja • Sopstvo • Spokoj • Stvarnost • Sudbina • Tvar • Uzročnost • Um
OblastiGrane
Bića • Duha • Društva • Društvenih nauka • Ekonomije • Informacije • Istorije • Jezika • Matematike • Muzike • Nauke • Obrazovanja • Politike • Prava • Psihologije • Prirode • Religije • Umetnosti • Fizike • Čoveka
Filozofi
Zaratustra • Tales • Anaksimandar • Anaksimen • Pitagora • Buda • Ksenofan • Konfučije • Lao Ce • Heraklit • Parmenid • Anaksagora • Zenon • Empedokle • Protagora • Sokrat • Leukip • Demokrit • Platon • Diogen • Aristotel • Čuang Ce • Piron • Zenon iz Kitijuma • Epikur • Filon • Epiktet • Nagarđuna • Plotin • Avgustin • Boetije • Eriugena • Al-Farabi • Ibn Sina • Al-Gazali • Abelar • Averoes • Majmonides • Dogen • Toma Akvinski • Skot • Okam • Bejkon • Dekart • Hobs • Paskal • Spinoza • Lajbnic • Berkli • Hjum • Volter • Didro • Ruso • Kant • Fihte • Šeling • Hegel • Šopenhauer • Kjerkegor • Marks • Mil • Niče • Huserl • Suzuki • Rasel • Hajdeger • Krišnamurti • Sartr • Jaspers • Vitgenštajn • Adorno • Markuze • Derida • Fuko • Žižek • Kripke
Kategorija