Telomeraza
| RNA-vođena DNK polimeraza | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Konceptualni dijagram koji pokazuje telomerazu i njenu RNA komponentu vezanu za DNK | |||||||||
| Identifikatori | |||||||||
| EC broj | 2.7.7.49 | ||||||||
| CAS broj | 9068-38-6 | ||||||||
| IntEnz | IntEnz view | ||||||||
| BRENDA | BRENDA entry | ||||||||
| ExPASy | NiceZyme view | ||||||||
| KEGG | KEGG entry | ||||||||
| MetaCyc | metabolic pathway | ||||||||
| PRIAM | profile | ||||||||
| PDB | RCSB PDB PDBe PDBj PDBsum | ||||||||
| Ontologija gena | AmiGO / EGO | ||||||||
| |||||||||
Telomeraza je ribonukleoprotein. Ovaj enzim dodaje ponavljanja DNK sekvence („TTAGGG“ kod svih kičmenjaka) na 3' kraj DNK lanca. Telomerni regioni se nalaze na krajevima eukariotskih hromozoma. Taj region ponavljanja nukleotida sadrži nekodirajuću DNK koja sprečava gubitak važnih DNK segmenata sa krajeva hromozoma. Pri svakom kopiranju hromozoma samo 100–200 nukleotida se gubi, što ne uzrokuje oštećenje DNK. Telomeraza ze reverzna transkriptaza koja nosi svoj sopstveni RNK molekul. On se koristi kao templet pri elongaciji telomera, koji se skraćuju nakon svakog replikacionong ciklusa.
Postojanje kompenzatornih mehanizama za skraćivanje telomera je prvi predvideo sovjetski biolog Aleksej Olovnikov 1973.[1] On je takođe predložio telomernu hipotezu starenja i povezanost telomera sa kancerom. Telomerazu su otkrili Kerol Grajder i Elizabet Blekbern 1984. kod trepljara Tetrahymena.[2] Zajedno sa Džekom Šostakom, Grajder i Blekbern su nagrađeni za ovo otkriće nobelovom nagradom za fiziologiju i medicinu 2009.[3]
Reference
- ↑ Olovnikov AM (September 1973). „A theory of marginotomy. The incomplete copying of template margin in enzymic synthesis of polynucleotides and biological significance of the phenomenon”. J. Theor. Biol. 41 (1): 181–90. DOI:10.1016/0022-5193(73)90198-7. PMID 4754905.
- ↑ Greider CW, Blackburn EH (December 1985). „Identification of a specific telomere terminal transferase activity in Tetrahymena extracts”. Cell 43 (2 Pt 1): 405–13. DOI:10.1016/0092-8674(85)90170-9. PMID 3907856.
- ↑ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2009”. The Nobel Foundation. 05. 10. 2009.. Pristupljeno 23. 10. 2010.
Literatura
- Nicholas C. Price, Lewis Stevens (1999). Fundamentals of Enzymology: The Cell and Molecular Biology of Catalytic Proteins (Third izd.). USA: Oxford University Press. ISBN 019850229X.
- Eric J. Toone (2006). Advances in Enzymology and Related Areas of Molecular Biology, Protein Evolution (Volume 75 izd.). Wiley-Interscience. ISBN 0471205036.
- Branden C, Tooze J.. Introduction to Protein Structure. New York, NY: Garland Publishing. ISBN: 0-8153-2305-0.
- Irwin H. Segel. Enzyme Kinetics: Behavior and Analysis of Rapid Equilibrium and Steady-State Enzyme Systems (Book 44 izd.). Wiley Classics Library. ISBN 0471303097.
- Robert A. Copeland (2013). Evaluation of Enzyme Inhibitors in Drug Discovery: A Guide for Medicinal Chemists and Pharmacologists (2nd izd.). Wiley-Interscience. ISBN 111848813X.
- Gerhard Michal, Dietmar Schomburg (2012). Biochemical Pathways: An Atlas of Biochemistry and Molecular Biology (2nd izd.). Wiley. ISBN 0470146842.
Vidi još
Spoljašnje veze
- Telomerazna baza podataka Arhivirano 2021-04-19 na Wayback Machine-u
- MeSH Telomerase
- p
- r
- u
i inicijacija
Prokariotska (inicijacija) | |
|---|---|
Eukariotska (priprema u G1 fazi) | |
Oba | Početak replikacije/Ori/Replikon Replikaciona viljuška (zaostajući i vodeći lanci) • Okazakijev fragment • Prajmer |
Prokariotska (elongacija) | DNK polimeraza III holoenzim (dnaC, dnaE, dnaH, dnaN, dnaQ, dnaT, dnaX, holA, holB, holC, holD, holE) • Replizom • DNK ligaza • DNK stega • Topoizomeraza (DNK giraza) Prokariotska DNK polimeraza: DNK polimeraza I (Klenov fragment) |
|---|---|
Eukariotska (sinteza u S fazi) | |
Oba |
B bsyn: dnk (repl, cycl, reco, repr) • tscr (fact, tcrg, nucl, rnat, rept, ptts) • tltn (risu, pttl, nexn) • dnab, rnab/runp • stru (domn, 1°, 2°, 3°, 4°)
Telomeraza na Wikimedijinoj ostavi
